Odštampajte ovu stranicu

ДГ Јавор Нова Варош

Подаци друштва

ДГ “Јавор” Нова Варош

Председник: Десимир Мрдовић; +381 69 610 712; 

Контакт чланова

Милан Мрдовић; +381 69 119 91 01; маил: milanmrdovic@gmail.com;

Органи друштва

СКУПШТИНА:

ИЗВРШНИ ОДБОР:

НАДЗОРНИ ОДБОР:

Секретар Друштва:

Историја друштва

Друштво гуслара „Јавор“ Нова Варош, основано јануара 1997. године.

Председници друштва

Страница у припреми

Активности друштва

Своју трогодишњицу рада и постојања обележило је 16. јануара 2000. године у Новој Вароши, заједничким наступом чланова Друштва гуслара „Војвода Лука Бојовић“ из Требиња и домаћина, али и седмодневним дружењем уз гусле. Једнинствено вече, вече за памћење. Гостовање младог 16-годишњи Милош Шегрт победник фестивала српских земаља 1999. Године одушевио је публику  која није штедела дланове у дворани Дома културе. Међу посетиоцима је био и владика Милешевски г. Филарет, са свештенством Милешевске епархије. Међу Нововарошким гусларима учествовали су : Стеван Василић, Марко Крстић, Страхиња Пурић, Милић Шапоњић. Гост вечери био је песник из Требиња, Божидар Вучуревић, председник Скупштине СГЈ И РС. Домаћин из Нове Вароши угостио је своје госте седам дана на Златару.

Дружење и пријатељство чланова ДГ „Јавор“ и Удружења гуслара и епскских песника „Војвода Лука Вукаловић“ из Требиња прерасло је у побратимство, 16. априла 2000. године у Требињу. Председници друштава из Влаха и Херцеговине, Десимир Мрдовић и Митар Ђого, потписали су повељу о братимљењу у којој се истиче: „ Нека ова испружена рука од Херцеговине до Старе Србије буде још једна искра на заједничком огњишту у циљу неговања српске традивије, културе и духовности.“

Просторије друштва

Страница у припреми

Учешће на фестивалима

Страница у припреми

Домаћин фестивала

Страница у припреми

Најтиражнија издања

Страница у припреми

Слава друштва

Страница у припреми

Функције чланова у СГС

Страница у припреми

Биографије

Милан Мрдовић

Рођен сам у подножју планине Златара, у Новој Вароши. Поријекло ми је из Црне Горе, и отац ми је од града Мојковца највеће бране од гранита,на којој је српство сачувано и пропаст српског народа у борбама Првог Свјетског рата. Другим дијелом, сам и с' најљепше и најсветије Српске Метохије, мајка ми је рођена и одрасла у Ђураковцу поријеклом из ломног Шекулара, уз загрљај Белог Дрима и вјетрова са Чакора и Мокре планине. Отац ми је дипл.правник, доказани привредник и стручањак у својој бранши. Мајка,професор књижевности.

Са 15.година одлазим из родног мјеста, у Београд, где уписујем средњу музичку школу ,,Станковић'', престижну у Европи, где сам завршио теоретски и вокално-инструментални смер, клавир и хармоника. После средње школе уписујем Правни факулетет, чији сам апсолвент, тренутно.

Ген за гусле, и наследни ред, је на мени стао исперд братства Мрдовића. Наледио сам од двојице пра-ђедова Марка и Ђорђија. Како сматрам да је то наследни ред, тако уједно тврдим да је то један велики дар од Господа Бога. У својој десетој години живота сам почео да учим да пјевам уз овај древни инструмент. Моји највећи учитељи, и критичари су били, као и дан данас што су, моји једини и највећи пријатељи без интереса, а то су моји родитељи, као и народни гуслар Милић Шапоњић, новинар Драгољуб  Гагричић. Уз мој апсолутни слух, музичко образовање, њихове сугестије и критике, уз велики рад и упорност, са својих 19.година већ освајам тзв. ,,гусларски трон'' прво мјесто савезног такмичења гуслара Србије , Црне Горе, Републике Српске.  На републичким и регионалним такмичењима сам освајао друга и трећа мјеста. На такмичењу гуслара ,,Милешевске Епархије'' 2002.године сам освојио прво мјесто. Снимио сам, и издао пет цд-ова, на којима се налазе пјесеме: Гуслар и вила ( коју је иначе спјевао мој ђед Мијаило ), пјесму Мојковачки Вучедолац ( С којом сам побиједио на такмичењу свих српских гуслара ), затим пјесму Сан Вука Мандушића, прелијепе епско-лирске пјесме ,,Косовски опус'' од аутора Драгољуба Филиповића, пјесма о српсакоим командосу Николи Каваји, затим пјесме ,,Девет Петровића'' и ,,Осман Паша'' снимио сам с мојим братом Савом З. Станишић.

Финансијски извештаји

Страница у припреми